Po­če­tak 2014. go­di­ne je bio u zna­ku Ma­si­ma Sa­vi­ća, a isti sce­na­rio do­go­dio se i sa 2015. go­di­nom. Kra­jem ja­nu­a­ra no­vi Ma­si­mov stu­dij­ski al­bum „1 dan lju­ba­vi” ugle­dao je svje­tlost da­na, a za vr­lo krat­ko vri­je­me pje­sme po­put „Su­ze nam sta­le na put” i „Is­pod ne­kog dru­gog ne­ba” po­sta­le su pra­vi hi­to­vi. O no­vom al­bu­mu, spo­to­vi­ma, i ulo­zi ži­ri­ja u Iks Fak­to­ru Ma­si­mo pri­ča u raz­go­vo­ru za Ra­dio D.
Ne­dav­no ste pred­sta­vi­li pu­bli­ci no­vi singl „Je­dan dan lju­ba­vi” sa no­vog al­bu­ma. Re­ci­te nam ne­što vi­še o toj pje­smi.
- Od­u­vi­jek su ba­la­de bi­le vr­lo la­ke kom­po­zi­to­ri­ma za pi­sa­nje, ja­sno sva­ka ba­la­da ni­je la­ko­ga pe­ra i ni­je la­ko do­ći do do­brog re­zul­ta­ta u ba­la­di, ali uko­li­ko ne­ko ima tzv, bar­šu­na­sti glas on­da ga ne­ka­ko lju­di vi­še per­ci­pi­ra­ju kroz ba­la­de, spo­ri­je pje­s­me ta­ko da je vr­lo te­žak za­da­tak na­pra­vi­ti do­bru br­žu pje­smu za me­ne i ja­ko sam ra­do­stan kad to us­pi­je. „Je­dan dan lju­ba­vi” je jed­na od pje­sa­ma sa al­bu­ma ko­ja mi se naj­vi­še svi­đa. Po­sti­gli smo je­dan vr­lo že­sto­ki ri­tam, a pje­sma go­vo­ri o ono­me što nam upra­vo svi­ma tre­ba, a to je da shva­ti­mo da je po­ne­kad ona ve­li­ka lju­bav ko­ju tra­ži­mo vr­lo če­sto bu­kval­no na­ma pred no­som ali je ni­smo u sta­nju per­ci­pi­ra­ti ra­di mno­gih pred­ra­su­da ko­je lju­di ima­ju. Za­to svi mi že­li­mo ima­ti svo­ju lju­bav, da bu­de sa­vr­šen džen­tlmen ili sa­vr­še­na da­ma i ne zna­mo pri­hva­ti­ti ži­vot­ne ra­do­sti ona­kve ka­kve je­su i sa do­bre i sa lo­še stra­ne. Ova pje­sma upra­vo go­vo­ri o pri­hva­ta­nju re­al­no­sti i jed­no­stav­no tre­ba otvo­ri­ti svo­je sr­ce za lju­bav ko­ja je vr­lo če­sto bli­zu.
Po­red po­slov­nih upje­ha, ne­dav­no ste pro­sla­vi­li 23 go­di­ne uspje­šnog bra­ka. Daj­te ne­ki re­cept mla­dim lju­di­ma ko­ji tek uplo­vlja­va­ju u brač­ne vo­de, šta je to po­treb­no da bi se jed­nog da­na pro­sla­vi­lo 23, 30, 40 go­di­na lju­ba­vi?
- Po­treb­no je pu­no dis­kre­ci­je, i da ima­te po­ne­kad i pra­ve pri­ja­te­lje ko­ji će šu­tje­ti. S dru­ge stra­ne naj­u­po­treb­ni­ja ko­mu­ni­ka­ci­ja ko­ja je kre­nu­la iz jed­ne ve­li­ke lju­ba­vi, za­lju­blje­no­sti, a ka­sni­je se pre­tva­ra u ne­što što se zo­ve ži­vot. E sad, ka­da ži­vot kre­ne, ne mo­gu se vi­še sa­kri­ti pr­lja­ve ča­ra­pe, i da li uju­tru iz­gle­daš ova­ko ili ona­ko, ra­di se o pri­hva­ta­nju ži­vot­ne re­al­no­sti kao ta­kve. Mo­ja su­pru­ga i ja ni­ka­da ni­smo pre­sta­li ko­mu­ni­ci­ra­ti, dan da­nas zna­mo ble­be­ta­ti do ra­nih ju­tar­njih ča­so­va jer nam je div­no raz­go­va­ra­ti. Ima­mo div­nu kćer ko­ja ima 23 go­di­ne i ja­sno da vam je dra­go ka­da vam ne­ko ka­že da ima­te jed­nu pri­stoj­nu dje­voj­ku za kćer i jed­nu li­je­pu mla­du da­mu, ta­da vam bu­de to­plo oko sr­ca jer osje­ća­te da ste ne­gdje do­bro od­ra­di­li taj pr­vi dio ro­di­telj­skog po­sla. Maj­či­na lju­bav je za­ga­ran­to­va­na dok se oče­va lju­bav tre­ba za­slu­ži­ti i to je ta­ko po­go­to­vo na ovom br­do­vi­tom Bal­ka­nu. Ko­li­ko god sam so­fi­sti­ci­ran i ur­ban vr­lo če­sto ot­kri­jem u se­bi da sam upra­vo je­dan ta­kav mu­ška­rac sa Bal­ka­na i zbog to­ga znam ne­kad ući u kon­flik­te. Ja sa svo­jom su­pru­gom 23 go­di­ne di­je­lim ži­vot, če­sto je sa mnom na pu­tu i di­je­li­mo i do­bre i lo­še tre­nut­ke. To je pri­hva­ta­nje ži­vo­ta.
Je­dan ste od čla­no­va ži­ri­ja u po­pu­lar­nom tak­mi­če­nju Iks-fak­tor. Ka­kav od­nos ima­te sa osta­lim su­di­ja­ma i ka­ko Vam sve to iz­gle­da?
- Pred­vi­đam da će ovaj Iks Fak­tor bi­ti to­li­ko fan­ta­sti­čan, da će to bi­ti fe­no­men, jer je ta­ko. Do­go­di­la se ne­ka čud­na ma­gi­ja na sni­ma­nju, do­go­di­lo se to da na pri­mjer čla­no­vi ži­ri­ja bu­kval­no jed­ni dru­gi­ma ka­žu sva­šta kad se sje­di na sto­li­ca­ma, ali onog tre­nut­ka kad kre­ne pa­u­za mi ima­mo sa­mo osmjeh upu­ćen jed­no dru­gom. Fi­no se od­mo­ri­mo, po­raz­go­va­ra­mo o na­šoj dje­ci, kuć­nim lju­bim­ci­ma, na­pro­sto nas če­tvo­ro smo se ska­pi­ra­li ta­ko do­bro, a kad je sve na te­le­vi­zi­ji do­bro on­da ni­je in­te­re­sant­no. Ovaj Iks Fak­tor ima sve ono što jed­na su­per emi­si­ja tre­ba ima­ti.
Do­bi­li ste Po­ri­na za naj­bo­lje vo­kal­no iz­vo­đe­nje i naj­bo­lji aran­žman za pje­smu „Is­pod ne­kog dru­gog ne­ba”. Ko­li­ko Vam po­sle to­li­ko go­di­na zna­če ta­kve na­gra­de?
- Po­rin ima ne­ku ha­ri­zmu kao na­gra­da, i evo već osam go­di­na do­bi­jam na­gra­du za naj­bo­lju mu­šku iz­ved­bu. Mno­gi­ma je to naj­va­žni­ji Po­rin i uvi­jek se ne­ka­ko do­go­di da ja to osvo­jim. Ni­je sve vi­še ni u sa­vr­še­nom pje­va­nju, jer gla­sa­ju ko­le­ge za vas, ured­ni­ci, naj­u­ti­caj­ni­ji no­vi­na­ri, ra­di se o to­me ka­kva ste vi oso­ba kroz vaš pro­fe­si­o­nal­ni ži­vot, da li ste upam­ti­li ime ne­kog no­vi­na­ra, da li ste se sje­ti­li ro­đen­da­na svog ko­le­ge, da li zna­te re­ći do­bar dan, da li ste u sta­nju pla­ti­ti pi­će dru­štvu. Ka­da lju­di do­bi­ju ime­na tro­je ko­le­ge u fi­na­lu ne­ma tu ne­kih ve­li­kih raz­li­ka u pje­vač­kom smi­slu. Ta­da kre­ću te ma­le raz­li­ke i me­ni se či­ni da ta mo­ja pri­stoj­nost po­ka­zu­je go­di­na­ma re­zul­ta­te.
Pje­sme sa no­vog al­bu­ma su se ve­će za­vr­tje­le. Ho­će li bi­ti spo­to­va, i ka­kvo je­Va­še vi­đe­nje ovog al­bu­ma u od­no­su na pret­hod­na ostva­re­nja?
- Mi­sli­li su da ne mo­že bo­lje od al­bu­ma „Do­dir­ni me slu­čaj­no”, me­đu­tim ite­ka­ko mo­že. Pre­po­no­san sam na ovaj al­bum i kao što mi je tre­ba­lo za pro­šli al­bum je­dan vre­men­ski pe­ri­od da znam šta sam na­pra­vio, kod ovog al­bu­ma sam od­mah znao što ima­mo i jed­no­stav­no je me­ni uži­tak slu­ša­ti to. Singl ko­ji oda­be­re­mo uvi­jek ima i spot ko­ji ide uz nje­ga, jer da­nas uko­li­ko ne­maš spot kao da i ne po­sto­jiš. Već ima­mo je­dan fan­ta­sti­čan do­ku­men­tar­ni ma­te­ri­jal ko­ji je sni­man to­kom pri­pre­ma kon­cer­ta u ve­li­koj dvo­ra­ni Do­ma spor­to­va i to­li­ko je po­zi­ti­van i to­li­ko se osje­ća ta ne­ka ener­gi­ja da smo htje­li to i po­ka­za­ti.
A.Š.


Ra­du­jem se svir­ka­ma u Cr­noj Go­ri

Mi Vas oče­ku­je­mo usko­ro i u Cr­noj Go­ri?
- Je­dva če­kam da svi­ram u Pod­go­ri­ci, Bu­dvi, Her­ceg No­vom, na ci­je­lom pod­ruč­ju Cr­ne Go­re. Cr­na Go­ra je po­ka­za­la uvi­jek ve­li­ki sluh za to što ja ra­dim. Cr­no­gor­ci ite­ka­ko pra­te i zna­ju šta je do­bra mu­zi­ka ono što mi se ja­ko do­pa­da kod njih je­ste da do­sta pra­te ita­li­jan­sku mu­zič­ku sce­nu. Mi­slim da to osta­lim dr­ža­va­ma na ovom pod­ruč­ju ma­lo fa­li, uvi­jek je­dva če­kam do­ći i svi­ra­ti u Cr­noj Go­ri.